Šta videti u Pirotu i okolini – aktivnosti i atrakcije

Izleti na Staroj Planini Objavljeno мај 16, 2016 | Oznake: ,

0

Prava je šteta doći u Pirot, a ne odvojiti bar jedan dan za posetu Staroj planini.

Stara planina proglašena je parkom prirode 1997. godine, kao područje koje nastanjuje raznovrstan biljni i životnjski svet. Na Staroj planini ima mnogo izletničkih mesta,  a kao geološki posebno interesantna  izdvajaju se dolina potoka Bigar, sa vodopadom visokim preko 35 metara; klisura Rosomačke reke i klisura Vladikine ploče,  kao i vrh Babin zub, sa ski centrom.

Sela su po Staroj planini raštrkana, a ponekad tokom zime ostaju potpuno odsečena usled snega.

Selo Gostuša, smešteno nedaleko od Zavojskog jezera, poznato je još i kao Kameno selo. Sve do izgradnje mosta preko Zavojskog jezera (Belski most), ovo selo bilo je takoreći odsečeno od sveta, pa se smatra da upravo ono najvernije oslikava život na Staroj planini, a u njemu su tokom prošlog veka još uvek egzistirali stari običaji, koji su svoje mesto pronašli u etnografskoj literaturi.

selo gostuša

Neki od starih krovova od kamena su, usled nemogućnosti za adekvatnu rekonstrukciju, danas zamenjeni modernim crepovima. Stanovnika u selima na Staroj planini je svake godine sve manje. U mnogim selima, prosek godina stanovnika je oko 70, a u mnogima, posebno u višim predelima, živi tek nekolicina starih ljudi.

Na Staroj planini nalazi se i veliki broj starih zavetnih mesta – priče o drveću, vodi i obredima koji su za njih vezani naslanjaju se na slovensku pagansku tradiciju.  Dokumentarni prilog o zavetnim mestima na Staroj planini možete pogledati ovde. U drugom delu ovog video priloga možete čuti nešto više o staroplaninskim jelima, kao što su belmuž, kačamak, gologlavka i druga.

Staru planinu naseljavaju čak 203 vrste ptica. Ovuda protiče i reka Trgoviški Timok, koja važi za najhladniju reku na podružju bivše SFRJ (4 C).

Najviši vodopadi na Staroj planini su Piljski (64m), Čunguljski (42m), Kurtulski (27m) i vodopad Tupavica (15m).

Piljski vodopad je treći po visini u Srbiji. Nalazi se u blizini sela Topli Do, na oko 35 km od Pirota. Tek 2002. godine postao je poznat široj javnosti, jer je usled nepristupačnosti terena do tada za njega znalo samo lokalno stanovništvo. Snimke sa Piljskog vodopada možete pogledati ovde.

Više područja na teritoriji Stare planine ima status nacionalnog rezervata.

Stara planina obiluje mestima koja vredi posetiti. Izdvojili smo izletnička mesta u neposrednoj blizini Pirota, do kojih se lako može stići automobilom ili biciklom.

 

1. Planinarski dom

 

Planinarski dom – skijalište sa odmaralištem – nalazi se svega 12 km od Pirota. Ovo mesto najpopularnije je tokom zimske sezone, zbog ski staza i žičare sa osneživačem. U sklopu Planinarskog doma nalaze se vikend-naselje, fudbalski i košarkaški tereni, a zimzeleni šumarci pružaju prijatnu hladovinu, pa su prijatni su za šetnju i po vrelom danu.

 

2. Vrelo

 

Vrelo je posećeno izletište, udaljeno 33 km od Pirota. Pogodno mesto za odmor, kupanje, pecanje i roštiljanje i biciklizam.

 

Zavojsko jezero

 

Zavojsko jezero smešteno je 17 km od Pirota. U pitanju je veštačko jezero, nastalo urvanjem zemljišta. Reka Visočica je zatvorena, pri čemu je selo Zavoj potopljeno. Oko jezera ima više izletničkih mesta, postoje ribnjak i vikend-naselje. Ronilački klub Pirot na jezeru takođe ima svoje prostorije, pa je u dogovoru sa njima moguće organizovati zaron.

zavojsko jezero stara planina

U blizini se nalaze sela Mala Lukanja, Velika Lukanja, Pakleštica; kao i Belski most.

Između Pirota i Zavojskog jezera nalazi se lovište, u kojem žive divlje svinje. Svinje su druželjubive i posebno je interesantno obići ih u kasno proleće ili početkom leta, kada se mogu videti i mladunci.

Dokumentarni film o potapanju sela možete pogledati ovde.

 

4. Dojkinci i vodopad Tupavica

 

Selo Dojkinci jedno je od najlepših sela u okolini Pirota. U selu se nalazi nedavno renoviran Dom planinara.

selo dojkinci stara planina

Na samo četiri kilometra od sela smešten je vodopad Tupavica, visok 15 metara, sakriven nekoliko stotina metara od puta. Kako ne biste promašili skretanje za vodopad, orijentišite se prema Lilinoj česmi.

vodopad tupavica stara planina izlet

vodopad tupavica na staroj planini

5. Temska

 

Selo Temska udaljeno je 15 km od Pirota. Nekada je bilo najmnogoljudnije selo u okolini, a danas je selo u koje najviše ljudi svraća tokom letnje sezone – što zbog kupališta Krivi vir na reci Temštici, što zbog letnjih kampova i kulturnih manifestacija koje se tokom jula i avgusta održavaju u staroj zgradi seoske škole.

Na samom izlazu iz sela nalazi se Manastir sv. Đorđa, a još se zove i kao Temački manastir. Manastir je sagrađen još u XIV veku, a danas funkcioniše kao ženski manastir. Poznat je po spravljanju različitih vrsta melema od lekovitog bilja.

Manastir u selu temska

Nedaleko od manastira nalaze se pogodna mesta za pecanje pastrmke.

Oko 5 km od sela nalazi se Hidroelektrana Temac, u čijoj blizini takođe postoje pogodna mesta za ribolov. Preporučujemo vam da ponesete flašicu vode i prepešačite uspon do hidroelektrane. Kraj puta rastu šumske jagode.

Stara planina je uopšteno odlično mesto za vožnju kolima, a terenski automobili nisu neophodni, jer je veći deo planine dostupan i za standardna putnička vozila. Stara planina je park prirode i svrstana je u prvu kategoriju zaštite. Budite savesni i pokupite smeće sa sobom, pogotovo plastične ambalaže.

U svim selima se od meštana mogu kupiti rakija, ajvar, sir, kajmak i drugi proizvodi.  Slobodno dođite ljudima na kapiju i viknite šta vam treba. Na Staroj planini se s gostima često nazdravlja čašama rakije u dvorištu, ponekad komšije zajedno nazdravljaju na ulici, a okupljaju se pred seoskom zadrugom. Po posebnoj otvorenosti i gostoljubivosti poznato je selo Dojkinci, te vas pozivamo da ga obavezno posetite.

Tekst: Jovana Georgievski

 

Osoblje našeg hotel daće vam sve potrebne informacije za realizaciju ovih izleta, a ukoliko je potrebno možemo vam obezbediti i vodiče i prevoz. Rezervišite svoj boravak u nekoj od naših kvalitetnih soba.

Vodič kroz gastronomiju Pirota Objavljeno април 15, 2016

2

Pirotski kraj poznat je po proizvodima od mleka i mesa. Na Staroj planini postoji vekovna tradicija bavljenja stočarstvom, a najpoznatiji proizvodi su kačkavalj, peglana kobasica i pirotsko jagnje.

Uz njih se poslužuju domaći hleb, vurda i ajvar.

 

Pirotski kačkavalj

 

Kačkavalj je vrsta tvrdog sira, koji su na Balkan doneli otomanski osvajači. Istoričarka Olga Zirojević smatra da je kačkavalj na Balkan stigao preko Vidina, koji je za vreme otomanske vladavine bio trgovački centar, zbog pogodne lokacije na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije. Pretpostavlja se da su ga doneli jevrejski trgovci, koji su ga prodavali sa oznakom ‘košer’. Balkanci su pogrešno izgovarali ovu reč, a vremenom je od nje nastala reč ‘kačkavalj’. U današnjoj Turskoj ova vrsta sira naziva se ‘kašar’, a neki turski izvori beleže i stariji naziv, koji u bukvalnom prevodu znači ‘jevrejski sir’.

Kačkavalj se u Sofiji i Solunu proizvodio već oko 1630. godine. Način pripreme kačkavalja utvđen je, zabeležen i čuvan kao tajna u mestu na samo pola sata od Sofije. Pirot će se kasnije specijalizovati za proizvodnju kačkavalja, a čitav kraj postaće poznat po mlečnim proizvodima.

Pretpostavlja se da se da je prvo parče kačkavalja koje je stiglo u Srbiju doneto upravo u Pirot.  Etnolog Sima Trojanović beleži da je Jevrejin po imenu Hajn iz Samokova (Bugarska) početkom 19. veka podučavao jednog Piroćanca spravljanju kačkavalja.

U Pirotu se danas, nedaleko od hotela Alma, nalazi jedina Mlekarska škola na Balkanu, u kojoj se kačkavalj proizvodi po tradicionalnoj recepturi.

pirotski-kackavalj

Topi se… Foto: Andrej Jovanović

Kačkavalj se pravi od kravljeg, ovčijeg ili mešanog mleka, a zri oko osam nedelja. Pirotski kačkavalj ne može se napraviti od bilo kog mleka: udeo u njegovom specifičnom ukusu ima i to što krave i ovce, od kojih se dobija mleko za spravljanje kačkavalja, žive i pasu na čistim obroncima Stare planine, u ekološki zdravim uslovima.

Video o proizvodnji kačkavalja možete pogledati ovde.

 

Peglana kobasica

 

Peglana kobasica je pirotski specijalitet od ovčijeg, kozijeg ili junećeg mesa, u koje se dodaje kombinacija začina, a potom se pegla i suši. Za peglanje se najčešće koristi flaša, a gotova peglana kobasica ima oblik potkovice.

Početkom 2011. godine u Pirotu je održano prvo Svetsko prvenstvo u pravljenju peglane kobasice. Manifestacija kasnije prerasta u izuzetno posećen Sajam pirotske peglane kobasice, koji se održava svakog februara.

Pirotsko jagnje

 

Ono po čemu se pirotsko jagnje razlikuje od jagnjetine koja se priprema na drugim mestima je upravo činjenica da je pirotsko – naseljava obronke Stare planine, najčistije planine u Srbiji, gde raste i pase u zdravim uslovima. Zbog toga, meso pirotskog jagnjeta ima poseban ukus, mada i način pripreme ima svoj udeo.

Pirotsko jagnje priprema se na tri osnovna načina – pod sačom, na ražnju ili se peče u blatu (tzv. jagnje u blato). Kada se jagnje priprema pod sačom, stavlja se na podlogu od grančica vinove loze koje se prelivaju vodom, kako bi se obezbedilo strujanje toplog vazduha i pare, te da bi se jagnje ravnomerno peklo. Meso se usoli, a može se i prelivati.

pirotsko-jagnje

Pirotsko jagnje, foto: Andrej Jovanović

Jagnje u blato se priprema tako što se jagnje, sa kojeg još nije odrana koža, očisti od iznutrica, ušije i uvalja u blato, tj. u ilovaču. Potom se peče u glini, a kada je gotovo, zajedno sa ilovačom skine se i koža jagnjeta,  a onda se seče i poslužuje.

 

Domaći hleb, vurda i ajvar

 

Mnogi smatraju da je najukusniji hleb – vurnjak; onaj koji se peče u vurnji, tj. furuni. Po selima kuće uglavnom imaju vurnje po dvorištima, a u selima kao što su Temska, Dojkinci i Vlasi i dan danas se mogu videti furune lepljene od slame i blata, sa metalnim poklopcem, u kojima se peče hleb.

U Pirotu odličan domaći hleb možete kupiti u pekari koju svi lokalci znaju kao ‘Kod Dobricu’ (Kod Dobrice). Pekara se nalazi u Tijabari, preko puta pijace, a u njoj se prodaju isključivo hleb i burek. Vruć hleb možete kupiti sve do kasnog popodneva.

Vurda je mlečni proizvod iz Lužničkog kraja (okolina Babušnice). Lužnička vurda sa paprikom je specifičan lokalni proizvod. U Pirotu se može nabaviti na pijaci i u specijalizovanoj prodavnici u centru grada.
Vurda podseća na pavlaku, ali je gušća i ima znatno drugačiji ukus. Priprema se isključivo po domaćinstvima, tj. nema je u industrijskoj proizvodnji. Priprema se tako što se mleko prvo ukiseli, a zatim oceđeno slaže sa paprikom, pritiska vrećom šljunka i ostavlja da zri najmanje dva meseca.

Ajvar, brendiran u Makedoniji, u Srbiji ima neformalni status domaćeg proizvoda. Naziv je dobio po turskoj reči za kavijar – tj. smesa od papirka, patlidžana i paradajza, smatrana je sirotinjskim pandanom kavijara, pa je ostao i naziv.

Grejana rakija

Grejana rakija, foto: Andrej Jovanović

U pirotskim specijalitetima možete uživati uz domaće vino ili rakiju. Piroćanci najčešće piju špricer (mešavina vina i kisele vode) i vino roze. Ako ste za bezalkoholnu varijantu, preporučujemo da probate klaker –gazirani sok crvene ili žućkasto-narandžaste boje. Svež klaker u flaši ili sifonu možete kupiti u nekoj od sodara u blizini Glavne autobuske stanice.

Tekst: Jovana Georgievski

5 insajderskih atrakcija u Pirotu Objavljeno март 25, 2016 | Oznake: , , ,

0

Stigli ste u Pirot, prošetali Kejom, popili kafu, obišli Muzej, ručali, odmorili se…
Videli ste sva opšta mesta koja ima jedan grad i sad biste nešto drugačije.

Predlažemo da uzmete plan grada u ruke i samostalno krenete u istraživanje.

Pripremili smo vam spisak mesta o kojima ništa ne možete da pročitate nigde drugde, osim u ovom tekstu. Pošto je grad mali, neće vam trebati više od 50 minuta da pešaka stignete na bilo koju od lokacija.

1. Kružni put oko kasarne (prilaz iz ulice Kavak) 

Naselje Tanasko Rajić smešteno je u Pazarskom delu grada. Najlakše ćete se orjentisati iz Ulice Pobede, na čijem se uglu nalaze nekadašnje prostorija mesne zajednice. Ova drvena baraka sa rešetkama na prozorima devedestih je bila ‘državna prodavnica’, u kojoj su se pre rata mogli kupiti hleb i mentol bombone, a kasnije samo mentol bombone.

Od mesne zajednice, pođite naviše ulicom Treći puk, skrenite levo u Kozaračku i idite dok ne naiđete na Vojnu kasarnu, u kojoj je pre rata bilo službenika, pasa i čuvara, a kasnije samo po koji čuvar i po koji pas. Pođite pored terena, duž kasarne i prođite šljivar koji meštani zovu još i ‘Groblje na kučišta’ (Pseće groblje). Skrenite u Ulicu Kavak i prekoputa pečenjare Jovanović izađite na kružni put. Meštani ga nazivaju ‘u kasarine’.

Obujte patike, a možete krenuti i biciklom (pod uslovom ste spremni da vozite preko dugačkih rupa koje su ostavile traktorske i kamionske gume).  Ovo mesto je prijatno za šetnju, takoreći nema saobraćaja, osim ponekog kamiona, bicikla ili traktora.  S jedne strane biće vam kasarna (nema potrebe da se bojite ako čujete lavež velikih pasa, svi su na lancu), a sa druge njive.
Kružni put oko Kasarne pirot

Posebno je lepo ovuda šetati u vreme kad cvetaju paprika i jagode. Nemojte se iznenaditi ako u nekom od voćnjaka vidite koze i ovce na ispaši i kokoške puštene u šetnju. Svima koje vidite poželite Dobar dan, jer se smatra da ako se ne javite osobi koja radi u polju,  možete da navučete maler (ako ne odgovore ili vas nečim ne ponude, to njima može doneti maler).

 

2. Rade Vampir i lebdeći krst na Prisjanskom putu

Ako ste raspoloženi za noćnu avanturu i ne bojite se groblja, vampira i svetlećih krstova na nebu, idite na  Prisjanski put (u pravcu sela Prisjan). Pošto ne postoji staza za pešake i brzo se vozi, ne preporučuje se da ovuda šetate noću, ali možete poći kolima i sve lepo osmostriti. Ako vam se posreći, možda sretnete i čoveka kojeg zovu Rade Vampir.

Kada prođete pored Novog groblja, ka vašarištu, produžite pravo i trebalo bi da vidite, sa vaše leve strane, veliki crveni krst na nebu. Kada priđete bliže, shvatićete da se odmah iza krsta nalazi kuća, u čijem je dvorištu neko montirao dva velika stuba sa šipkama, oko kojih je namotana božićna rasveta crvene boje. Krst, baš kao i božićna rasveta, ponekad statično svetli, a ponekad trepće. U oba slučaja vrlo je jeziv (ali ako tuda prođete tokom dana, shvatićete da je zaista u pitanju samo metalna konstrukcija sa svećicama).

Pretpostavka onih, koji se tuda vozaju kolima u potrazi za mestom gde bi mogli imati malo mira, je da krst postoji da štiti od Radeta Vampira. Rade Vampir je meštanin sela Prisjan, koji se ne socijalizuje mnogo sa ostalim meštanima. Ima običaj da tokom noći prevozi drva za potpalu i druge stvari koje tovari na svoj bicikl. Od strane onih koji se tuda vozaju kolima viđen je u nekoliko navrata, i to uvek kako gura bicikl, nikad kako ga vozi (što je dalo materijala za pretpostavku o da vampire verovatno ne umeju da voze bicikl). Rade je nadimak ‘Vampir’ dobio jer više voli noć nego dan. S obzirom na to da mu je bicikl neosvetljen, ako idete tuda kolima, budite obazrivi da ga slučajno ne udarite.

 

3. Mali arheološki muzej na Kaleu

Tokom iskovanja u okolini Pirota početkom osamdesetih, pronađena su tri leša: Devojčica sa minđušama, Dečak i Osoba u zgrčenom položaju. U malom arheološkom muzeju parka Kale, koji je otvoren samo po potrebi, osim minđuša Devojčice, možete da vidite i druge interesantne predmete pronađene prilikom slučajnih i namernih  arheoloških poduhvata u Pirotu i okolini. O radnom vremenu muzeja raspitajte se u Muzeju Ponišavlja, koji se nalazi u blizini autobuske stanice, ili na broj telefona koji se nalazi na kraju teksta.

 

4. Poslastičarnica Egipat

Ako ste gledali ili čitali neki od nastavaka iz Hari Poter serijala, verovatno se sećate sela Hogsmid u koje Hari dospeva uspomoć tajne mape i nevidljivog ogtača, putem skrivenog sistema stepeništa i prolaza.
Iako bi se moglo reći da je poslastičarnica Egipat na najočiglednijem mogućem mestu u gradu (svega nekoliko koraka Glavne autobuske stanice, prekoputa pijace), obećavamo vam ćete naići na mesto slično onom gde Hari,  Ron i Hermiona odlaze na kriglu krem piva.

U ružičastom ambijentu ispunjenom drvenim stolovima možete probati domaću bozu, limunadu i kolače. Tu su i pravi ukusi orijenta – specijalitet poslastičarnice je gemiš – sirotinjski slatkiš od šećera, vode i oraha; koji se priprema tako što se orasi prvo nanižu na konac, a onda umaču u  smesu i suše visećki. Dobićete nož i viljušku, a pripazite da izvučete konac.

Vlasnik poslastičarnice je Goranac, autohtonog naroda sa Gore. Goranci su narod koji nema svoju državu, poznati su kao izvrsni pekari i poslastičari.

5. Krovna bašta u Ulici Nikole Tesle

U Ulici Nikole Tesle, ukutkatnoj u samom centru grada, nalazi se kuća sa baštom na krovu.

Da biste pronašli ulicu, prođite semafor u centru grada, krenite ka Nišavi i skrenite u prvu ulicu sa vaše leve strane. Produžite ulicom pored jedne napuštene kuće, prođite još malo iza i gledajte gore. Nema šanse da vam promakne mala šuma koja raste na krovu.

bašta na krovu u pirotu

Sve lokacije možete obići i automobilom, ali je najbolje da krenete pešaka po lepom danu.

O poseti arheološkom muzeju na Kaleu možete se raspitati na telefon +381010313850, dok smeštaj možete rezervisati u našem hotelu.

Javite nam ako sretnete Radeta Vampira!

 

Jovana Georgievski